Ракија се препознаје и као део обреда, обичаја и као уметност, креација стварања. Ракија је и пиће здравља, задовољства, лепоте мириса, богатства различитих укуса, али пре свега ракија је традиционална српска, наша, нарочито у последње време узданица и дика.
Већ више од 20 година српска шљивовица, уз француски коњак и шкотски виски, чини тријумвират међу јаким пићима у свету. То троје је, по технолошкој вредности, далеко отишло квалитетом од осталих јаких пића.
Поуздано се зна да је ракија на наше просторе дошла са турским освајањима, у 14. и 15. веку, али јој је квалитетно, здраво воће и традиционалан начин печења удахнуо душу и дао специфичну арому и пуноћу укуса, непоновљиву вредност и кавалитет који она данас посeдује.
Срби су народ који од давнина пече ракију и по њој је познат. Скоро свако српско сеоско домаћинство поседује казан за печење ракије, а свако, без изузетка је пече. Печење ракије је увек био друштвени догађај.
Ракија је одувек имала специјалну економску улогу у сеоским домаћинствима. Она је била једини производ који је могао, у скромним условима, да се сачува низ година. Ракија је била нешто као банка, залог који имате увек када вам затреба да је продате и поткрепите кућни буџет. Ракија је нешто што можете сами да произведете, а да вам траје 20 година и при том не изгуби вредност.
И на крају, да завршим са мудром изреком: ''Ракија неће решити проблеме, али то неће ни млеко''.
Пијмо мало, али пијмо добро да бисмо дуго пили, једна је од записаних изрека и мудрости о ракији и алкохолним пићима, јер култура пијења је део културе уопште. И то је управо квалитет који смо врло брзо постигли, поставши прави уживаоци есенција мириса и укуса величанствене природе сакупљених у капљици ракије.
0 коментара:
Постави коментар